Podignuta je na zemljištu (placu) površine 1.577 metara. Nikola Spasić je 1910. godine kupio kuću u Knez Mihailovoj ulici broj 19, koja je tada imala samo parter i sprat iz Knez Mihailove, a imala je veliko dvorište koje je izlazilo na Obilićev venac broj 17. Kuća je građena oko 1875. godine po projektu Aleksandra Bugarskog. Projekat dogradnje uradio je Nikola Nestorović oko 1910. godine, a Nikola Spasić je 1913. godine na ovom velikom kompleksu podigao novo zdanje koje je imalo parter i dva sprata iz Obilićevog venca broj 17 i sa delom prema ulici Kneza Mihaila bilo povezano bočnim krilima, tako da je dobijen tzv «Spasićev pasaž», koji je imao kapije i bio pokriven staklenom kupolom.
„Zadužbina Nikole Spasić koja izlazi na Knez Mihailovu i Obilićev venac okružuje takozvani Spasićev pasaž, koji je svojevremeno bio pokriven staklenom kupolom i imao dve kapije od kovanog gvožđa u stilu secesije. Kupola je srušena već za vreme Prvog svetskog rata. Nije izvesno kada je skinuta kapija prema Knez Mihailovoj, ali je ona druga koja izlazi na Obilićev venac postojala do ranih 1980-ih. Nedavno sam saznala od kolege koji je pisao rad o secesijskim kovanicama u arhitekturi Beograda da nigde nije sačuvana fotografija te kapije, niti postoje stare skice za njenu izradu. Obradovao se beskrajno kad se ispostavilo da sam je ja snimila još kao gimnazijalka, posebno zaljubljena u beogradsku secesiju. Dakle, ovo je možda jedina sačuvana fotografija lepe kapije Spasićevog pasaža.“
Branka Đorđević-Nakaniši (objava na fejsbuk grupi Bio jednom jedan Beograd)
